Draga Saveta,

Moj problem je siromaštvo. Moja porodica, prijatelji i ja smo toliko siromašni da često posećujemo kartonsko naselje u kome se bestidno Romi baškare, uživajući u nelegalno stečenom kapitalu. Odemo tamo da gledamo, kad već mi nemamo.
Eto na primer, moj drug Šilja (đubre neopevano), mator čovek a spava kod tetke. I vozi Juga. Tuga. I onaj moj bivši drug Voja (đubre opevano), nigde ništa nema. A sposoban čovek, u prethodnom životu se onoliko naradio.
S druge strane, oni Topalovići se ojadiše od para, a ćute, ne hvale se.
Kako da mi bude bolje ? Kako i ja da napunim svoj imovinski karton?

Siro Ma

 

Dragi Siro,

Za početak, dobro si počeo, samo nastavi sa galamom. Kad se stišaju žalopojke, ti onda opljačkaj neku banku. Ali, ne sa čarapom na glavi (patriotski) nego od nje napravi neku štedionicu, najbolje Nacionalnu (jope' patriotski), pa je prepiši na bliske i dalje prijatelje i familiju. Svako od njih neka tutne milionče u koferče, pa neka krene onako nasumice po gradu. Tako se ubrzavaju tokovi novca i stvaraju preduslovi za opšte blagostanje.
Kad svima bude bolje, biće i tebi.

Saveta

P.S. Ne reče mi da li je tačno da imovinski karton popunjavaš običnom olovkom?