Draga Saveta,

Ja sam jedan ministar i to spoljnih poslova. Često se igram sa drugom decom napolju, pa me je Tata tako nazvao. Inače se zovem Vuk, mada sam umiljat kao jedno jagnje.
Moj problem je moj Tata. I moja Mama. Kad me Tata pošalje napolje da kupim hranu u prodavnici, Mama me zove na mobilni da joj kupim vinjak i cigarete. Zli čovek u prodavnici neće deci da prodaje duvan i alkohol, i ja nadrljam. Mama me grdi kad se vratim kući, a onda se Tata posvađa s Mamom. Ona onda preti da će da zapali kuću i da ode sa komšijom Topalovićem. Onda Tata kleči i dugo plače.
Onda mu mi deca kažemo «Bori se!». Onda on nama kaže «Molim».
Da li sam ja kriv? Ima li pomoći ? 

Jeremi

 

Dragi Džeremi,

Pokušaj da nagovoriš ostalu decu da napravite jednu rezoluciju (nije ružna reč). To je parče papira na kome ćete napisati da je vaša Mama težak plućni bolesnik i alkoholičar, te da zbog toga ne može sama da ode do prodavnice po vinjak i cigare. Taj papir odnesite Zlom čoveku, pa kad vam se nasmeje na tu glupost, zapalite mu prodavnicu.
Ako ovo ne popravi porodičnu situaciju, iskoristi prvu priliku kad te pošalju napolje da tamo i ostaneš. I gledaj da povedeš i ostalu decu.

Saveta

P.S. Sreća je vaša da vam se tata ne zove Gonis ili Sklonis, jer tek onda ne bi razumeo šta mu vičete.