Draga Saveta,

Ja sam Ivica po koga nikad nije došla Marica. I zato joj veliko hvala.
Napušten od roditelja, prepušten brizi dobrih čika i teta i baba Borke, porastao sam u pravu priliku. Sliku i priliku. Lep, mlad, prihvatljivo podgojen, ko me ne bi hteo?
Eh, tu i jeste moj problem, niko me ne voli a svi me hoće. Zbog miraza. Mama i tata su mi ostavili veliko znanje-imanje, sad bi svi da me opelješe.
Sedim ovih dana sa deda Jovom ispod palme na pustom ostrvu i nešto se mislim – gde su svi oni bili onog oktobra kad je meni bilo najteže?

Znaš li ti gde su bili? I znaš li gde ću i s kim ću?

Ivica bez Marice

 

Dragi  Ivice ,

Nepravedan si. Nisu te baš svi oni kinjili onog oktobra. Recimo, čika Voja je obećao tvom tati da će brinuti o tebi. I vidiš da se brinuo. I čika Boris se potrudio, oterao je sve one koji te ne vole oko sebe, da napravi mesto za tebe. Da te vodi u svet , da se družiš s evropskom decom.
O čika Tomi da i ne pričam, on te doduše može odvesti samo u Rusiju, ali tamo ti je mama, malo li je?
Zato, ne brini. Koga god da izabereš nećeš pogrešiti. Čuvaće te, maziti i paziti. Barem dok je tatinog miraza. A pošto je miraz nepismeni narod, biće to zadugo.

Saveta