Draga Saveta,

Nekad sam bio mlad i lud, a sada sam nešto manje mlad. Nesrećan sam  od momenta kada su mi otkrili da Sizif nije stvarna istorijska ličnost, a njegovo delo je moja najveća inspiracija. Pokušavao sam tokom svoje karijere da smisao guranju kamena uzbrdo vidim u lavini koju on izazove kad krene nizbrdo. Lavini koja će srušiti sve ono što mi se ne sviđa.
Međutim, pošto je taj kamen umesto lavine uvek izazivao budale koje mi rade o glavi, rešio sam da budem nešto pametniji i zaglavim ga nekako na vrhu. Tako bi na vrhu ostali samo moj kamen i ja. Pa, dobro, možda i Boris.

Možeš li mi pomoći u tome?

Čedo Sizifovo

 

Drago Čedo moje,

Ne treba biti ministar prosvete, makar to bio i g.-din Lonče, da bi čovek znao mit o Sizifu i to da se radi o fiktivnom liku. Pošto se složimo da je on fiktivan, složićemo se valjda i oko toga da je i kamen fiktivan. Pa samim tim i brdo, a naročito ti i Boris. Okani se tog mita kao svoje inspiracije, to se dogoditi neće. Takav fiktivni kamen ne možeš zaglaviti ni parama iz NIP-a.
Nego se ti dohvati mnogo realnijegi svrsishodnijeg mita. Prouči dobro narodnu epsku pesmu «Oranje Marka Kraljevića» i u njoj nađi inspiraciju. Pa umesto da oreš drumove, ti kreni da ih iscrtavaš. Pa kad ti «turci» zagalame :
«More Čedo, ne crtaj drumova !» , ti im slobodno poruči :
«More Turci ne gazite zebru! «
Sigurno će za inat preći na crveno, a ti pazi kako voziš, da nekog ne promašiš.

Saveta