Kill The Messenger

... A jel veruješ da u radiju živu mali ljudi? Ova romantična dilema pok. Mike Antića ima svoj epilog u isterivanju realizma iz duha naroda garavih obraza. Marš iz našeg sokaka kad ne umeš da maštaš ... tako nekako.
Isterivanje realizma u vreme Đordana Bruna i svest o tome da se zemlja, uprkos inkvizitorima legalistima i njihovim frfljavim savetnicima i analitičarima, ipak okreće bilo je nešto bolnije. Đordano siroti nije isteran iz sokaka, on je zapaljen na sred njega, a upravo u toj vatri izgorela je i ravna ploča.
Čika Filip Višnjić je svedočio o svemu onom što je video ... šta? Nije video nego slušao priče koje su se prenosile s kolena na koleno? Sorry Philipe, prenosimo ih i danas tako, fuck the Internet ... Ah ne, malo su nam oslabila kolena pa nas podučavaju mladi radikali i preko fucken neta, citirajući svoje duhovne oce.
 

Tako je govorio Frfljatrustra :
« Kosovo je srce, duša ... bolje Lazar nego Murat ... bolje Obilić nego Branković ... prokleti Turci i sveti Mi ... da je Dušan poživeo makar dvesta godina, ih ! ...» , pa onda prenosi na svakodnevicu :
«Kosovo je srce, duša ... bolje Voja nego Čeda ... bolje Nikolić nego Tadić ... prokleti Evropljani i sveti Analitičari ... da je Slobodan poživeo makar dvesta godina, uh!...»
Zamoliću ovog umnika i njegove sledbenike da za trenutak utišaju svoje horske aktivnosti i oslušnu pažljivo. Čuće iz one drevne vatre  tihi šapat g. Đordana koji poručuje «...ipak se okreće ! «... Desilo se, mnogo boli, ali neće se bol smanjiti ako ubijete glasnika ... ili ga isterate iz sokaka.
Na kraju, opet me negde iz mraka pita moj garavi prijatelj :
...A jel veruješ da na Kosovu živu Romi ? E, mnogo si velika budala ako veruješ ... ko ih se još i seća?

Ako se sme bez imena ... zbog naslova