Draga Saveta,

Mi smo tri praseta, Vlajko, Srećko i Anđelko. Dok smo se kao odojci valjali srećni po prašini, pre mnogo godina, pojavio se Zli Vuk. Ispostavilo se da i nije tako zao i nije nas pojeo odmah. Rešio je da nas prvo utovi, pa onda da nas o nekoj svetkovini na Ravnoj Gori posluži čoporu.
Tako su dvojica od nas postali državni sekretari a treći je dobio čitav jedan sajam, sve sa ciljem da porastemo lepi i debeli. Tako je i bilo.
Međutim, da bajka ne bi imala srećan kraj pobrinuo se lovac Voja i ubio Vuka.
Mi smo i dalje lepi i debeli ali džabe, ko to više primećuje?
Kako da opet vratimo  cilj svom tovljenju?

Prasići

Dragi Prasići,

Ne klonite duhom, ovaj narod voli vašu vrstu, još nijedno prase, svinjče ili krme ovde nije prošlo nezapaženo. Da li narod vodio Vuk, Lisica, Šakal ili Sova svejedno, svi su skloni svinjarijama. Tako će vas sigurno neko  od njih ponovo udomiti na neko fino i lagodno mesto, idealno za transformaciju u tri još veće, deblje i lepše odrasle svinje.
A onda, idu slave i veliki državni praznici kada će vas svi rado … pominjati i slaviti.

Živeli! … i dobro nam se nagojili.

Saveta